20.05. 2021
Srđan Nedović, je rođen 1978. god u Đakovici, živi i radi u Beranama od kada je kao raseljeno lice došao 1999. godine i otac je dvoje djece. Od 2014 god. je vlasnik DOO N.N.V. – Radionice za proizvodnju i prodaju šlaga, tople čokolade i šećera u prahu. U okviru ovog projekta je dobio mašinu za pakovanje – pakericu, čime je zadovoljio veći broj kupaca, proširio prodajnu mrežu (manja pakovanja su sve više tražena na tržištu), a planira i proširenje ponude sa proizvodnjom i pakovanjem sladoleda u prahu.
Gospodin Nedović je korisnik Help-ovog projekata “Jačanje individualnih ekonomskih kapaciteta raseljenih osoba u Beranama” koji finansira američka vlada preko Ambasade SAD-a u Podgorici – iz Fonda Julia Taft.
“Ja sam inače jedini proizvođač ovih proizvoda u Crnoj Gori. Ja proizvodim šlag, toplu čokoladu, proizvodim sladoled u prahu, bazu za sladoled – sve su to proizvodi sa kojima se Crna Gora snadbijeva iz Srbije, Hrvatske, Kosova i drugih iz okruženja”, kaže Nedović kojem ovo nije prvi put da bude korisnik Help-ovih projekata.
Cilj je doprinijeti i poboljšati uključivanju raseljenih osoba u društveni i ekonomski život, odnosno poboljšati život raseljenih i interno raseljenih osoba u opštini Berane, gdje je koncentrisana jedna od najvećih grupacija interno raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori.
“Meni je Help od samog starta izašao u susret, ne samo za mašine nego me i bukvalno Help uzdigao na noge, da se tako izrazim. Help mi je kao reseljenom licu još ranije pomogao i kada je u pitanju stambeno pitanje i evo sada opet. Sada ste mi pomogli u unaprijeđenju mog posla jer sam za vrlo kvalitetne proizvide imao neodgovarajuću ambalažu sa kojom nijesam mogao da pristupim marketima, nego su me odbijali upravo zbog loše ambalaže, a ja nijesam imao sredstava da kupim tu mašinu. Help mi je izašao u susret i sada imam mašinu koja zadovoljava standarde velikih lanaca marketa tipa Franca. Sada se moji proizvodi mogu naći u Franci, a nadam se uskoro i u Voli-ju i Laković HDL-u”.
Mašina koju mi je Help osigurao zapravo omogućava pakovanje proizvoda u kesama sa kvalitetnom zaštitnom folijom, koja se zahtijeva po evropskim standardima i po HASAP sistemu. Nedović kaže da mu je ova pomoć izuzetno značajna, ali i da mu fali još jedna mašina da zaokviri u potpunosti proizvodni proces, ali da je svakako najvažnije da ima kvalitetan proizvod što je uslov za dobar plasman.
“Kada su Splendid i Mocart u Budvi, koji su poznati kao velike ugostiteljske firme zadovoljni, mislim da ima razloga da budem optimističan u pogledu posla kojim se bavim. Malo mi predstavlja problem što se jedan dio ovih proizvoda odnosno konkurencije uvozi na crno, ali nadam se da će se taj problem uskoro riješiti. Ja imam firmu već osam godina, ukupno imam tri mašine i neophodna mi je i četvrta mašina zato što planiram da proširim proizvodnju. Kupio sam naime vrhunsku recepturu za sladoled. Probala ih je destina lokala i jako su zadovoljni kvalitetom sladoleda. Ali to sam uradio sa tuđom mašinom. Dakle, nadam se da ću od rada sa ovim sa čim sada raspolažem uspjeti da sakupim novac, da kupim još tu jednu mašinu i proizvodim gotov sladoled”, kaže Nedović.
Uz njega trenutno imaju dvoje usposlenika, ali se nada da će uskoro zaposliti, kako kaže, još “minimum dva radnika”.
“Mnogo sam zahvalan Help-u na pomoći i saradnji jer ste mi omogućili da za vrhunski proizvod sada imamo i super ambalažu. Nadam se nastavku saradnje i ubuduće. Vjerujem da i Help-u znači to što, kada se pojavim na tržištu, jasno vidite da ste dobro uložili sredstva. Moja firma za osam godina proizvodnje i rada ne duguje niti jedan cent državi, tako da, kako se to kaže, uspješno poslujem. Od ove firme podižem svoju porodicu, nemam nikakav bahati život i ne mogu sebi priuštiti neke od skupljih mašina, ali nijesam siromašan,” ispričao nam je Srđan Nedović.
Četvrta mašina bi mu osigurala zaokruživanje proizvodnje i plasmana domaćih proizvoda: sladoleda, šlaga, tople čokolade i tečne čokolade na crnogorsko tržište. I to je za njega perspektiva za budućnost.
Osim gospodina Nedovića korisnica ovog programa je i Mirjana Bojić, 26-godišnjakinja iz Peći, ali je već 20 godina živi u Beranama. Samohrana je majka trogodišnjeg dječaka, nezaposlena.
Podiže sina zahvaljući pomoći od braće, jer prima samo 80 eura socijalne pomoći. Na Help-ovom projektu je korisnica licencirane obuke za kozmetičarku – sa akcentom na manikir. Nakon obuke i sticanja diplome planira otvaranje vlastitog salona jer se odavno želi baviti tim poslom.
„Veoma je koristan ovaj projekat koji realizujete, kako za mlade djevojke koje žele da rade tako i za mene kao mladu ženu i samohranu majku sa trogodišnjim djetetom. Meni ovo posebno znači jer mi se pružila prilika da napredujem u nekom poslu, da pomognem u izgrađivanju same sebe“, kaže.
Mirjana Bojić je prethodno radila u trgovinama u Beranama – minimarketu i u pekari, ovo je pak šansa da sebi omogući zanat koji će joj osigurati stabilnija primanja i veću sigurnost. Zahvaljući ovom projektu dobila je stručnu obuku u beranskom kozmetičkom salonu „Kristal beauty“
„Upravo u momentu kada sam sakupljala novac da upišem kurs za kozmetičarku otvorila se ova odlična prilika kod vas preko Help-a, tako da mi je to ispalo zaista super. Jako sam zadovoljna sa obukom koja mi je omogućena – bili su tu časovi, pa potom praktične vježbe i učenje koje su posebeno važne za ovaj posao. Prezadovoljna sam i sa onim što sam naučila kao i sa mentorkom koja se zaista potrudila da mi prenese znanje“, ispričala nam je Bojić.
Sa dobijenim stručnim sertifikatom otvaraju joj se vrata za zaposlenje u nekom od kozmetičkih salona Berana, a u perspektivi – i to je njena velika želja – je otvaranje sopstvenog kozmetičkog salona.
„U svakom slučaju sa ovim zanatom sigurna sam da sebi uvijek mogu osigurati posao i zaradu i to mi uliva sigurnost koju prije nijesam imala. Iako u ovom trenutku moja mentorka nije imala potrebu za dodatnim radnicima, ja sam samostalno po pozivu već počela da radim, dok ne nađem posao u nekom od ovdašnjih salona“ rekla nam je Mirjana Bojić.
Neško Dejanović je rođen 1974.god. u Prištini. Živi u Beranama već 21 godinu i bavi se svim građevinskim poslovima i tako izdržava porodicu – suprugu i ćerku. Veoma je zadovoljan kvalitetom mašina i alata koji je dobio u okviru projekta i puno mu znači, jer tek sada sa istim može da zaokruži čitav proces radova tipa ”ključ u ruke”.
“Ja sam negde pre 10-12 godina aplicirao za pomoć Help-a i nemačke ambasade i tada sam dobio nešto alata i to mi je tada bilo jako dragoceno i od velike važnosti, jer kada smo izašli sa Kosova došli smo bez bilo ičega. U početku kada sam počeo da radim maltene sam rukama mešao malter da bih mogao da radim, nisam imao ni osnovno, ma ni bušilicu, niti bilo šta drugo“, ispričao nam je u pauzi radova, dok se zid sušio na jednoj kući u Beranama.
“Kako se u zemlji dosta gradilo, radilo se i razvijao posao, tako smo mi i kupovali alate i dopunjavali, međutim znate i sami da alata nikad dosta. Ovoga puta sam preko druga saznao da postoji šansa ponovo za apliciranje kod Help-a, za nas raseljene a znam i da Help cijeni majstore”.
Neško Dejanović radi kao samostalni preduzimač i ima dva stalna radnika, ali kada ima veći obim posla, angažuje i po osam ili devet ljudi na građevini.
“U planu je bilo da sa jednim arhitektom otvorimo biro, međutim zbog ovih ludih okolnosti sa pandemijom i posledicama, ništa od toga, on zatvara i postojeću. Tako da će ta ideja o otvaranju firme malo sačekati, dok vidimo šta će se dešavati”.
Na pitanje da li je on lično imao posla u protekih godinu dana usljed pandemije, kaže da jeste i da praktično nije stajao, ali da je istovremeno ovu djelimičnu blokadu iskoristio da završi izgradnju sopstvene kuće.
“Tri četiri udarna meseca sam iskoristio da završim sebi kuću, jer smo dugo – dosta dugo, 17 godina, živeli pod kirijom. Ja se bavim svim unutrašnjim radovima po sistemu ‘ključ u ruke’ – naravno radimo i spoljašnje radove, fasade, radove sa kamenom i plus svi unutrašnji poslovi”.
Dejanović je završio srednju elektrotehničku školu, ali je za vrijeme studija, da bi se izdržavao radio na građavinama i tako je naučio da radi i sve ostale građevinske poslove.
“Trenirao sam džudo kao đak i student, a moj trener je imao građevinsku firmu, gdje sam povremeno radio, da zaradim- i tako to ide, usavršavaš se i ‘kradeš’ zanate- i naučio sam. Taj posao mi zaista ide od ruke i radim ga godinama, iako sam profesor po struci ali nikad nisam uspio dobiti posao”.
Na pitanje da li je od svog zanatskog posla mogao kao samostalni preduzimač sebi uplaćivati radni staž, iskreno odgovara:
“Da nisam živeo kao podstanar i plaćao kiriju pa potom podigao kredit za igradnju kuće, preko supruge, koja radi u prosveti, da mogao sam. Ali znate kako, kad pobegneš i dođeš u drugo mesto, nemaš ništa i sve ti fali, moraš da počneš od nule. Ovde smo 21 godinu, moralo je da se živi ”.
Kako kaže, sve je trebalo izgraditi i zaraditi i živjeti, od vremena kada je pozajmljivao alat do sada, kada je upotpunio svoju kolekciju alata. Preko ovog projekta finansiranog iz Fonda Julia Taft, dobio je kompresor za parket, potom “žirafu” i isušivač vlage. U šali kaže:
“Imam ja još želja, ako vas interesuje“.
Potom ozbiljno dodaje:
“Još uvek imam prvi alat koji sam dobio od Help-a 2005-te. Žao mi je što ste me zatekli u poslu inače smo ga mogli slikati još uvek je u upotrebi i izgleda kao da je sad otpakovan, jer ja pažljivo čuvam svoj alat i ne dozvoljavam da se sa njim ponaša bahato, jer od toga zavisi kora hleba i to je to”, rekao nam je građevinski preduzimač Neško Dejanović.
Opština Berane kroz angažovanje osoblja Regionalnog poslovnog centra podržava projekat “Jačanje individualnih ekonomskih kapaciteta raseljenih osoba u Beranama” koji implementira Help, a finansira vlada SAD-a preko njihove Ambasade u Podgorici iz Fonda Julia Taft.
